Ne nisam mislo na to što je Kina, zahvaljujući ekonomskom bumu, postala najveći proizvođač CO2 na planeti. Mislio sam na nešto drugo.

Počeli su da me plaše novinski naslovi o smrtnim posledicama kineskih lekova, hrane, kozmetike... Naime, u Kini se proizvodi, a po najviše falsifikuje, sve i svašta. Od kišobrana do mlaznih motora aviona. Kompromisa nema. Kvalitet proizvoda i bezbednost ljudi nisu bitni. Regulativa je nikakva, a država nema neki interes da uvede kakav takav red. Komunističke tirane interesuje samo što veća cifra spoljnotrgovinskog suficita.  

Da budem iskren, kada kupite kineski kišobran to i ne može da bude tako štetno po zdravlje. Ali kada sledeći put posegnete za čokoladicom koja dolazi iz Kine, dobro razmislite. Da li se unutra mesto šećera, možda nalazi jeftina zamena. Beli industrijski prah koji se koristi kao hrana za domaće životinje.

Ako Vas nisam dovoljno uplašio, potražite po Internetu slučaj trovanaj kineskim lekovima u Panami, slučaj kineske hrane za pse i mačke koja je ubijala ljubimce po USA i Kanadi, masovno trovanje lekovima u Kini...

Čuvena je ona "u najgorem slučaju ne može da škodi". Izgleda da više nije tako, "u najgorem slučaju može da Vas košta glave".